Na­ci­o­nal­ni ko­or­di­na­tor za NA­TO Ve­sko Gar­če­vić re­kao je na sa­stan­ku Ko­mi­te­ta za­mje­ni­ka stal­nih pred­stav­ni­ka pri Ali­jan­si 17. mar­ta u Bri­se­lu da se za atlant­ske in­te­gra­ci­je na te­re­nu vo­di par­tij­ska kam­pa­nja, te da će član­stvo u NA­TO osta­ti opre­dje­lje­nje i na­kon smje­ne vla­sti u Cr­noj Go­ri. To ot­kri­va in­for­ma­ci­ja o uče­šću Ve­ska Gar­če­vi­ća, na­ci­o­nal­nog ko­or­di­na­to­ra za NA­TO, na sa­stan­ku Ko­mi­te­ta za­mje­ni­ka stal­nih pred­stav­ni­ka NA­TO, u Bri­se­lu 17.mar­ta 2015. go­di­ne, či­ji sa­dr­žaj „Dan” eks­klu­ziv­no ob­ja­vlju­je. U pi­ta­nju je sa­sta­nak u Bri­se­lu o či­jem odr­ža­va­nju Vla­da ni­je in­for­mi­sa­la jav­nost, to jest, ni­je bi­lo sa­op­šte­nja o to­ku sa­stan­ka.
Na­sta­vak afe­re „De­pe­ša” do­no­si po­da­tak da je Gar­če­vić 17. mar­ta ka­zao am­ba­sa­do­ri­ma čla­ni­ca NA­TO da član­stvo u toj ali­jan­si osta­je opre­dje­lje­nje ko­je se ne­će mi­je­nja­ti, čak iako na sa­stan­ku mi­ni­sta­ra u de­cem­bru Cr­na Go­ra ne do­bi­je po­ziv za član­stvo.
– Na­ci­o­nal­ni ko­or­di­na­tor za NA­TO, amb. V. Gar­če­vić uče­stvo­vao je na sa­stan­ku NA­TO ko­mi­te­ta na ni­vou za­mje­ni­ka stal­nih pred­stav­ni­ka po­sve­će­nom pi­ta­nju po­dr­ške jav­nog mnje­nja. Sa­stan­kom je pred­sje­da­vao po­moć­nik GS NA­TO za po­li­tič­ka pi­ta­nja i po­li­ti­ku bez­bjed­no­sti Ta­ra­si­vu­lus Sta­ma­to­pu­los, a krat­ko iz­la­ga­nje u uvod­nom di­je­lu imao je i vr­ši­lac du­žno­sti po­moć­ni­ka GS za jav­nu di­plo­ma­ti­ju (PDD) Ted Vaj­tsajd. Otva­ra­ju­ći sa­sta­nak, Sta­ma­to­pu­los je pod­sje­tio da je po­dr­ška jav­no­sti za član­stvo je­dan od naj­va­žni­jih za­da­ta­ka ko­je Cr­na Go­ra tre­ba da is­pu­ni u ovoj go­di­ni ka­da se oče­ku­je od­lu­ka o nje­nom pri­stu­pa­nju Ali­jan­si – na­vo­di se u tek­stu in­for­ma­ci­je, ko­ju su sa­či­ni­li šef mi­si­je pri NA­TO Dra­ga­na Ra­du­lo­vić i se­kre­tar mi­si­je Dra­ga­na Ve­šo­vić.
Ka­ko se uka­zu­je, Sta­ma­to­pu­los je na­gla­sio va­žnost pi­ta­nja po­ve­ća­nja jav­ne po­dr­ške in­te­gra­ci­ji u NA­TO u Cr­noj Go­ri za čla­ni­ce ovog sa­ve­za. Vaj­tsajd je s dru­ge stra­ne is­ta­kao da Od­sjek za jav­nu di­plo­ma­ti­ju (PDD) po­dr­ža­va ak­tiv­no­sti za po­di­za­nje po­dr­ške jav­no­sti Cr­ne Go­re kroz raz­ne pro­jek­te, uklju­ču­ju­ći NVO, NA­TO in­fo-cen­tar, po­sje­te pred­stav­ni­ka cr­no­gor­skog dru­štva sje­di­štu NA­TO i slič­no.
– Is­ta­kao je da je za ovu go­di­nu ta­ko­đe pla­ni­ra­no da se ra­di­o­ni­ca o dru­štve­nim mre­ža­ma pod po­kro­vi­telj­stvom PDD or­ga­ni­zu­je u Cr­noj Go­ri, kao i po­sje­ta NA­TO bro­da jed­noj od cr­no­gor­skih lu­ka, te iz­ra­zio po­dr­šku ide­ji da se po­sje­ta (Sje­ver­no­a­tlant­skog sa­vje­ta) NAC or­ga­ni­zu­je to­kom sep­tem­bra, što bi sa aspek­ta jav­ne di­plo­ma­ti­je bio do­bar taj­ming – na­vo­di se u po­vjer­lji­voj di­plo­mat­skoj in­for­ma­ci­ji Mi­si­je Cr­ne Go­re pri NA­TO i Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja (MVPEI).
Na­ve­de­no je da je Gar­če­vić de­talj­no pred­sta­vio kon­cept me­dij­ske kam­pa­nje za po­di­za­nje jav­ne po­dr­ške član­stvu Cr­ne Go­re u NA­TO, za­po­če­te u ja­nu­a­ru 2015. go­di­ne. Osvr­nuo se na raz­lo­ge pa­da jav­ne po­dr­ške u pe­ri­o­du na­kon Vel­sa, is­ti­ču­ći da su na to, iz­me­đu osta­log, uti­ca­le kri­za u Ukra­ji­ni, lo­kal­ni iz­bo­ri, ne­is­pu­nje­na oče­ki­va­nja sa sa­mi­ta, kao i sma­nje­ne ak­tiv­no­sti to­kom lje­ta.
– Po­ja­snio je da je tre­nut­na kam­pa­nja kon­ci­pi­ra­na na osno­vu du­bin­skih is­tra­ži­va­nja ko­ja su po­ka­za­la da su cr­no­gor­ski gra­đa­ni po pi­ta­nju vri­jed­no­sti ve­li­kom ve­ći­nom opre­dje­lje­ni ka Za­pa­du i da je per­cep­ci­ja Ru­si­je uglav­nom ba­zi­ra­na na isto­rij­skoj i kul­tu­ro­lo­škoj bli­sko­sti. Zbog to­ga se po­ru­ke kam­pa­nje, pri­je sve­ga, osla­nja­ju na pro­mo­vi­sa­nje vri­jed­no­sti NA­TO – si­gur­no­sti, pro­spe­ri­te­ta, so­li­dar­no­sti i slič­no. U de­fi­ni­sa­nju po­ru­ka u ob­zir je uzet i ar­gu­ment o ne­u­tral­no­sti, ko­ji se od pro­tiv­ni­ka pred­sta­vlja kao al­ter­na­ti­va NA­TO član­stva, a za šta za­pra­vo ne po­sto­ji ja­sna i va­lja­na ar­gu­men­ta­ci­ja. U tom kon­tek­stu, de­talj­no je ob­ja­snio i uti­caj ru­skog pi­ta­nja na jav­no mnje­nje, is­ti­ču­ći da je u po­li­tič­kom i eko­nom­skom smi­slu uti­caj Ru­si­je vr­lo li­mi­ti­ran – kon­sta­tu­je se u tek­stu di­plo­mat­ske in­for­ma­ci­je.
Pod­vu­če­no je da je Gar­če­vić am­ba­sa­do­ri­ma pre­nio da su ak­tiv­no­sti po­di­je­lje­ne na pro­mo­vi­sa­nje vri­jed­no­sti kroz me­dij­sku kam­pa­nju i na­sta­vak jav­nog di­ja­lo­ga ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va di­rek­tan kon­takt sa gra­đa­ni­ma i pred­sta­vlja­nje ar­gu­me­na­ta za i pro­tiv NA­TO.
– Pa­ra­lel­no je za­po­če­ta i par­tij­ska kam­pa­nja na te­re­nu, ko­ja je do sa­da već po­ka­za­la vr­lo po­zi­tiv­ne re­zul­ta­te. Pri­ka­zao je i pre­sjek bu­dže­ta i tro­ško­va kam­pa­nje, i is­ta­kao da bi po­sje­ta NA­TO GS (ge­ne­ral­ni se­kre­tar Ali­jan­se) i NAC po­mo­gle na­šim na­po­ri­ma za po­di­za­nje po­dr­ške – pi­še u po­vjer­lji­vom vla­di­nom do­ku­men­tu.
Ocje­nju­je da je, oče­ki­va­no, do­mi­nant­no pi­ta­nje u in­ter­ven­ci­ja­ma am­ba­sa­do­ra to­kom sa­stan­ka bi­lo uti­caj Ru­si­je, po­seb­no pri­su­stvo ru­ske pro­pa­gan­de i ko­ri­šće­nje me­di­ja za uti­caj na NA­TO kam­pa­nju (SAD, Hr­vat­ska, Bu­gar­ska, Ka­na­da, Ru­mu­ni­ja, Bel­gi­ja). Na­vo­di se da je ne­ko­li­ko ze­ma­lja is­ta­klo va­žnost uklju­či­va­nja svih po­li­tič­kih par­ti­ja (Slo­ve­ni­ja, Ma­đar­ska), kao i mo­guć­nost stva­ra­nja za­jed­nič­ke kam­pa­nje ko­ja bi oku­pi­la pred­stav­ni­ke po­zi­ci­je i opo­zi­ci­je ko­ji, bez ob­zi­ra na raz­li­či­te po­li­tič­ke ori­jen­ta­ci­je, ima­ju NA­TO kao za­jed­nič­ki cilj (VB).
– Ne­ko­li­ko ze­ma­lja (Al­ba­ni­ja, Slo­vač­ka) in­te­re­so­va­lo se o efek­tu ko­ji član­stvo Cr­ne Go­re mo­že ima­ti na ze­mlje u re­gi­o­nu, po­seb­no na Sr­bi­ju, kao i da li je di­ja­log Be­o­gra­da i Pri­šti­ne imao ne­ki po­zi­ti­van od­jek u Cr­noj Go­ri. Ta­ko­đe, bi­lo je i pi­ta­nja o na­či­nu iz­vje­šta­va­nja me­di­ja o NA­TO (Hr­vat­ska), i o na­u­če­nim lek­ci­ja­ma i sla­bim tač­ka­ma na osno­vu do­sa­da­šnjeg is­ku­stva (Grč­ka). Od ne­ko­li­ko ze­ma­lja po­dr­ža­na je ide­ja da ge­ne­ral­ni se­kre­tar po­sje­ti Pod­go­ri­cu i iz­ra­že­no in­te­re­so­va­nje da NA­TO i ze­mlje čla­ni­ce po­mog­nu u kam­pa­nji – is­ti­če se u po­vjer­lji­vom do­ku­men­tu.
Ob­ja­šnja­va se da je Gar­če­vić u od­go­vo­ri­ma po­seb­no pod­vu­kao da je po­treb­no ade­kvat­no ra­zu­mje­ti do­me­te ru­skog uti­ca­ja u Cr­noj Go­ri. U tom kon­tek­stu je, ka­ko se tvr­di, po­ja­snio da uti­caj po­sto­ji, ka­ko u Cr­noj Go­ri ta­ko i u re­gi­o­nu, ali da ga ne tre­ba pre­na­gla­ša­va­ti.
– Po­ja­snio je da je uti­caj osje­tan kroz dje­lo­va­nje od­re­đe­nih NVO i Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, ali da ru­ski me­di­ji ne po­sto­je u Cr­noj Go­ri i da re­la­tiv­no ma­li broj lju­di go­vo­ri ru­ski pa sa­mim tim i ne po­sto­ji ve­li­ka mo­guć­nost me­dij­ske pro­pa­gan­de. Pod­vu­kao je da u tom smi­slu va­žno ra­zu­mje­ti raz­li­ku iz­me­đu Cr­ne Go­re i ze­ma­lja po­put Mol­da­vi­je i Ukra­ji­ne, gdje po­sto­ji pro­stor za ova­kvo dje­lo­va­nje. Pod­sje­tio je da se Cr­na Go­ra u skla­du sa svo­jim stra­te­škim opre­dje­lje­njem pri­klju­či­la po­zi­ci­ji EU po pi­ta­nju sank­ci­ja Ru­si­ji. Is­ta­kao je da je opo­zi­ci­ja pri­lič­no ak­tiv­no uklju­če­na u kam­pa­nju, da je ne­dav­no or­ga­ni­zo­va­na kon­fe­ren­ci­ja ko­ja je oku­pi­la sve pred­stav­ni­ke par­la­men­tar­nih po­li­tič­kih par­ti­ja i da će slič­nih do­ga­đa­ja bi­ti još to­kom go­di­ne – po­ten­ci­ra se u in­for­ma­ci­ji.
Ta­ko­đe, ka­ko se na­vo­di, Gar­če­vić je na­gla­sio da u su­šti­ni do­bar dio opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja po­dr­ža­va evrop­sko i evro­a­tlant­sko opre­dje­lje­nje Cr­ne Go­re, i da ga ne­će do­ve­sti u pi­ta­nje uko­li­ko do­đe do smje­ne vla­sti.
– U tom kon­tek­stu, na­gla­sio je da je NA­TO du­go­roč­no opre­dje­lje­nje Cr­ne Go­re, i da se ono ne­će pro­mi­je­ni­ti pod bi­lo ka­kvim pri­ti­skom, kao ni uko­li­ko u de­cem­bru ne do­bi­je­mo po­ziv – tvr­di se u iin­for­ma­ci­ji.
Za­klju­če­no je ocje­nom da je od ključ­nog zna­ča­ja pi­ta­nje Ru­si­je i nje­nog uti­ca­ja na jav­no mnje­nje, to jest da čla­ni­ce ja­sno shva­te raz­li­ku iz­me­đu Cr­ne Go­re i biv­ših ze­ma­lja iza gvo­zde­ne za­vje­se, ko­je ima­ju ru­sku ma­nji­nu, ru­ske me­di­je i go­vo­re ru­ski, i gdje je Ru­si­ja već ak­tiv­na kroz pro­pa­gand­ne po­ru­ke. M.V.


Do­ku­men­ta auten­tič­na, is­tra­ga u Vla­di

Na­ci­o­nal­ni ko­or­di­na­tor za NA­TO Ve­sko Gar­če­vić po­tvr­dio je auten­tič­nost di­plo­mat­skih de­pe­ša o sa­stan­ci­ma mi­ni­stra Igo­ra Luk­ši­ća u SAD i Nje­mač­koj, ko­je je ob­ja­vio „Dan”, a po­tvr­dio je i na­še in­for­ma­ci­je da je u Vla­di u to­ku is­tra­ga o to­me ka­ko su ta do­ku­men­ta do­spje­la u jav­nost. Gar­če­vić je na­veo da će „od­go­vor­ni bi­ti ka­žnje­ni”.
– Ovo se, bez sum­nje, ni­je smje­lo do­go­di­ti. Ka­da go­vo­ri­mo o ka­rak­te­ru tih do­ku­me­na­ta, to ipak ni­je­su stro­go po­vjer­lji­va do­ku­men­ta, jer ne­ma­ju tu kla­si­fi­ka­ci­ju. U tom po­gle­du nji­ho­va cir­ku­la­ci­ja je dru­ga­či­ja, ali se sva­ka­ko ra­di o slu­žbe­noj ko­re­spo­den­ci­ji ko­ja ima od­re­đen ni­vo kla­si­fi­ka­ci­je, i to se sva­ka­ko ni­je smje­lo do­go­di­ti. U pi­ta­nju je ve­o­ma te­žak pre­kr­šaj – re­kao je Gar­če­vić u emi­si­ji RTCG.
On je na­veo da su te de­pe­še pla­si­ra­ne na na­čin da su iz kon­tek­sta iz­va­đe­ne od­re­đe­ne po­ru­ke iz nji­ho­vog sa­dr­ža­ja ko­je ni­je­su od­go­va­ra­le su­šti­ni tih do­ku­me­na­ta.
– Da­na­šnja na­slov­ni­ca „Da­na” nam to i po­ka­zu­je, jer su na­ve­li da se upu­ći­va­nje po­ziv­ni­ce od­la­že, a to ni­gdje ni­je re­če­no, ni­ti je bi­lo ko to iz­ja­vio. Sa­dr­žaj in­for­ma­ci­ja iz de­pe­ša je ta­kav da su na­ši gra­đa­ni to mo­gli da vi­de i ču­ju od pred­stav­ni­ka or­ga­na vla­sti, kao i re­ak­ci­ja­ma na­ših sa­go­vor­ni­ka ko­ji su u sva­kom mo­men­tu bi­li po­zi­tiv­ni pre­ma na­šim aspi­ra­ci­ja­ma – tvr­di Gar­če­vić.


Mi­ni­stro­ve ne­i­sti­ne

Pred­sjed­nik mi­rov­nog po­kre­ta „Ne u rat ne u NA­TO” Goj­ko Ra­i­če­vić na­veo je da dr­ža­va stvo­re­na na na­čin na ko­ji je stvo­re­na maj­ska Cr­na Go­ra ne mo­že iz­nje­dri­ti bo­lju di­plo­ma­ti­ju ne­go što je ova.
– Lo­gi­čan je re­do­sled po­te­za da je zva­nič­na Cr­na Go­ra, na­kon što je pri­zna­la la­žnu dr­ža­vu Ko­so­vo, uve­la sank­ci­je Ru­si­ji, pro­tje­ra­la mo­na­he i sve­šte­ni­ke Pra­vo­slav­ne cr­kve, iz­ba­ci­la srp­ski je­zik iz ško­la, po­kra­la svo­je gra­đa­ne – sa­da pre­šla na ši­bi­ca­re­nje i bru­tal­nu špi­ju­na­žu – ka­že Ra­i­če­vić.
Ka­zao je da „zna­mo da je uza­lud­no oče­ki­va­ti mo­ral­ni čin ostav­ke od mi­ni­stra ko­ji špi­ju­ni­ra svo­je gra­đa­ne Njem­ci­ma, uz to i iz­no­si ne­i­sti­ne, kao što je uza­lud­no bi­lo oče­ki­va­ti da za čin ve­le­i­zda­je od­go­va­ra nje­gov par­tij­ski šef”.


Vla­du ču­di što se Fran­cu­ska ne iz­ja­šnja­va

Pre­ma na­vo­di­ma iz in­for­ma­ci­je, u di­sku­si­ji na sa­stan­ku 17. mar­ta uče­stvo­va­lo je 18 ze­ma­lja (Ma­đar­ska, SAD, Hr­vat­ska, Slo­vač­ka, Če­ška, Slo­ve­ni­ja, Bri­ta­ni­ja, Bu­gar­ska, Ka­na­da, Ru­mu­ni­ja, Grč­ka, Ita­li­ja, Nje­mač­ka, Al­ba­ni­ja, Bel­gi­ja, Por­tu­gal, Tur­ska i Špa­ni­ja).
– In­te­re­sant­no je da ni­je go­vo­ri­la Fran­cu­ska, iako su ima­li pri­pre­mlje­nu in­ter­ven­ci­ju, kao ni Ho­lan­di­ja (po­sle sa­stan­ka ob­ja­sni­li su da su od­u­sta­li jer su dru­gi već ima­li iz­ja­ve slič­ne nji­ma, kao da je pi­ta­nje ko­je su že­lje­li da po­sta­ve – o Ru­si­ji – po­sta­vi­lo vi­še ze­ma­lja čla­ni­ca), ko­ja pi­ta­nju po­dr­ške jav­no­sti pri­da­je ve­li­ki zna­čaj – pi­še u po­vjer­lji­vom do­ku­men­tu.
Ocje­nju­je se da su in­ter­ven­ci­je uče­sni­ka sa­stan­ka uglav­nom bi­le na li­ni­ji ocje­na da je obez­bje­đi­va­nje ade­kvat­nog ni­voa po­dr­ške od ključ­ne va­žno­sti.
– Po­hva­ljen je pri­stup u vo­đe­nju kam­pa­nje, kao i ukup­ni na­po­ri ko­je Cr­na Go­ra ula­že u spro­vo­đe­nju oba­ve­za za član­stvo u NA­TO u okvi­ru in­ten­zi­vi­ra­nih i fo­ku­si­ra­nih raz­go­vo­ra, uklju­ču­ju­ći i u po­gle­du vla­da­vi­ne pra­va i sek­to­ra bez­bjed­no­sti (Ita­li­ja se in­te­re­so­va­la za Za­kon o ANB, iako to ni­je bi­la te­ma sa­stan­ka). Čla­ni­ce su za­hva­li­le za non-pej­per o re­zul­ta­ti­ma u če­ti­ri obla­sti ko­ji je mi­si­ja di­stri­bu­i­ra­la uoči sa­stan­ka i is­ta­kli da je va­žno da sa na­še stra­ne re­dov­no iz­vje­šta­va­mo o svim ak­tiv­no­sti­ma – tvr­di se u in­for­ma­ci­ji.


Mi­lić tra­ži od­go­vor od Đu­ka­no­vi­ća

Pred­sjed­nik SNP-a Sr­đan Mi­lić po­ru­čio je da je „ša­mar Cr­noj Go­ri i ono što pi­še u tim de­pe­ša­ma i ša­mar je da se ne re­a­gu­je”.
– Da­kle, ako kom­plet­no re­a­go­va­nje za­vi­si od to­ga da li je mi­ni­star u ne ta­ko ma­lom mi­ni­star­stvu tu, pa ne mo­že da re­a­gu­je ili ne, on­da već se u Vla­di Cr­ne Go­re per­so­na­li­zo­va­la kri­vi­ca. Ja ću is­ko­ri­sti­ti pri­li­ku da tra­žim od pred­sjed­ni­ka Vla­de od­go­vor, jer sma­tram da je po­treb­no da od­go­vo­ri na pi­ta­nje da li je ono što se na­la­zi u tim de­pe­ša­ma zva­nič­ni stav Vla­de Cr­ne Go­re – na­veo je Mi­lić za TV „Vi­je­sti”.


Luk­šić će se iz­ja­sni­ti na­red­nih da­na

Funk­ci­o­ner Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va i EU in­te­gra­ci­ja Sne­ža­na Ra­do­vić sa­op­šti­la je da na sjed­ni­ci Vla­de ni­je bi­lo pri­če o ob­ja­vlje­nim di­plo­mat­skim de­pe­ša­ma.
– Mi­ni­star Luk­šić je, s ob­zi­rom da u če­tvr­tak ni­je bio u ze­mlji, na­ja­vio da će odr­ža­ti pres kon­fe­ren­ci­ju ili će se sva­ka­ko obra­ti­ti pred­stav­ni­ci­ma me­di­ja i od­go­vor­no ob­ja­sni­ti kom­plet­nu si­tu­a­ci­ju – re­kla je Ra­do­vić.


Le­kić: Di­plo­ma­ti­ja dio par­tij­sko-pri­vat­ne grup­ne dr­ža­ve

Li­der De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić sma­tra da se u ve­zi ob­ja­vlji­va­nja de­pe­ša ra­di o dvo­stru­kom skan­da­lu – je­dan da ta­ko la­ko cu­re in­for­ma­ci­je, ko­ji je ma­nje va­žan.
– A dru­gi – sam sa­dr­žaj ko­ji smo mo­gli da pro­či­ta­mo, što do­ka­zu­je iz­no­va da je i di­plo­ma­ti­ja dio par­tij­sko-pri­vat­ne grup­ne dr­ža­ve. Da­kle, ta­mo se ne bo­re za in­te­re­se na­ci­o­nal­ne, ne­go za od­re­đe­ne in­te­re­se par­ti­je – ci­je­ni Le­kić.
Ka­ko je re­kao, ova­kvi sa­dr­ža­ji po­ka­zu­ju na­sto­je­nje pred­stav­ni­ka cr­no­gor­ske di­plo­ma­ti­je da se do­pad­nu cen­tri­ma mo­ći.


Lu­ko­vac: Dr­ža­va gu­bi na ugle­du

Biv­ši mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Bran­ko Lu­ko­vac na­vo­di da si­tu­a­ci­je, kao ova sa ob­ja­vlje­nim po­vjer­lji­vim de­pe­ša­ma, mo­gu da ugro­ze re­pu­ta­ci­ju Cr­ne Go­re u me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci. On ob­ja­šnja­va da sve ze­mlje u svi­je­tu mo­ra­ju ima­ti po­vjer­lji­va do­ku­men­ta, na­vo­de­ći da upra­vo za­to mo­ra­ju bi­ti do­dat­no za­šti­će­na, kla­si­fi­ko­va­na kao dr­žav­na taj­na, stro­go po­vjer­lji­va ili po­vjer­lji­va.
Lu­ko­vac ka­že da u ovom kon­kret­nom slu­ča­ju tre­ba utvr­di­ti da li se u pre­no­su in­for­ma­ci­ja po­stu­pi­lo u skla­du sa pra­vil­ni­kom i tret­ma­nom ta­kvih in­for­ma­ci­ja, da tre­ba pro­vje­ri­ti ko­me am­ba­sa­de sve ša­lju in­for­ma­ci­je – da li sa­mo mi­ni­star­stvu ili još ne­kim in­sti­tu­ci­ja­ma. On za Atlas TV na­vo­di da je mo­gu­će da si­stem teh­nič­ki ni­je do­bar ili da ne­ko sa in­for­ma­ci­jom ni­je bri­žlji­vo po­stu­pao.